jueves, 30 de diciembre de 2010

Шаганэ ты моя, Шаганэ

Давно это было, так давно, что в памяти зарницами вспыхивают лишь самые счастливые дни. Остальное: события, люди, времена года проступают слабыми очертаниями в зыбком тумане прожитых лет.

Тогда Зайнаб минуло всего лишь восемнадцать. По мусульманским понятиям она давно переросла пору замужества. Жили они вдвоем с матерью, отец умер, когда девочка была еще маленькой. Сватались многие, но это были либо вдовцы или богатые старцы, другим никому не хотелось брать жену из неимущей семьи. Так бы и скоротали они с матерью еще год, другой, но настояли старейшины квартала, и Зайнаб выдали замуж за усатого Хайдара. Жениха все так и звали – усатый Хайдар. Он был приземистый, круглолицый с вечно сонными глазами. Усы были его гордостью: длинные, пушистые, с закрученными вверх кончиками. С прежней женой усатый Хайдар прожил всего два года, сказал ей «се талак» (1) и выгнал из дома, мотивируя тем, что у них нет детей. Новая жена тоже быстро наскучила усатому Хайдару и он целыми сутками пропадал то в чайхане, то на свадьбах или других каких празднествах, благо родни у него было много и постоянно случались то в одной, то в другой семье печальные или радостные события.

Зайнаб долгие вечера коротала одна в тесном глинобитном доме. Дел по хозяйству было немного и время текло томительно и скучно.

Усатый Хайдар и сам толком не знал, зачем ему нужна была вторая женитьба? Пугливая молчунья Зайнаб скоро наскучила бездельнику и щеголю, и он перестал замечать ее, как не замечают привычных вещей в доме.

Наверное, на этом и закончился бы рассказ о судьбе девушки из Канибадама, города, утопающего в бело-розовой кипени цветущих садов, если бы не революция в далекой России. Кое-что о большевиках, о Ленине Зайнаб знала из разговоров русских рабочих, которые были высланы в Туркестан за участие в народных волнениях. Они снимали кибитку во дворе у матери Зайнаб. Они же научили девушку немного говорить по-русски.

А дальше события походили на знойный ветер, который часто прилетает летом из песков Кайраккума. Порыв, обжигающий, сильный, небольшое затишье, и снова порыв.

Город бурлил, каждый день приносил что-то новое. Митинги, собрания, образовался народный Совет, который взял власть в свои руки.

Однажды днем к Зайнаб забежала ее подруга Кумри. Пугливо озираясь по сторонам, Кумри рассказала, что в Канибадаме теперь есть Клуб раскрепощенных женщин Востока. Сегодня к вечеру там будет большой маджлис (2) с участием русских женщин, и таджички, которые посмелее, сбросят с себя паранджу и сожгут ее на костре.

- Я пойду туда. – загорелась Зайнаб.

- А усатый Хайдар? – боязливо спросила Кумри.

Зайнаб на мгновение задумалась, а потом решилась. – Все равно пойду. Хватит сидеть одной в сырой кибитке.

Тот день многое изменил в жизни молодой женщины. Поддавшись общему порыву, она тоже швырнула паранджу в огонь и долго смотрела как корежится и тлеет схваченная языками пламени волосяная сетка. Теперь домой возвращаться было опасно. Ревностно следующий всем законам шариата (3), усатый Хайдар мог бы убить вероотступницу. И она снова поселилась у матери. Вскоре Зайнаб вступила в комсомол. Она впервые поверила в себя, в свои силы и теперь каждый день воспринимала, как чудесный подарок судьбы.

Старая Туфа гордилась дочерью и боялась за нее. И, как вскоре выяснилось, не напрасно. Вечером они ужинали во дворе под виноградником. Зайнаб взахлеб рассказывала матери о делах своей комсомольской ячейки, о том, как они создают ликбез и какое это интересное занятие: укреплять Советскую власть. Ведь кому как не им… Зайнаб не договорила. Произошло что-то непонятное. Она потянулась за куском лепешки и в этот миг за глинобитным забором оглушительно грохнуло, девушке обожгло висок и она с ужасом увидела как мать медленно-медленно падает на бок.

- Стреляли в вас. Это ошибка. – Начальник городской милиции Камиль Ярматов устало прикрыл глаза. Он уже не помнил, когда отдыхал по-настоящему. Каждую ночь басмаческие шайки то налетали на город, то поджигали дома и убивали активистов. Приходилось сутками не слезать с седла.

- Теперь понимаете, что значит быть комсомолкой. Жаль Туфу-холу (4). Душевная была женщина. У нас есть предположение, что стрелял ваш бывший муж. Он сейчас в басмаческой шайке.

Начальник милиции советовал Зайнаб быть осторожнее, но его слова почти не доходили до сознания. Она смотрела на утомленное лицо Ярматова и думала, что ее прежнее намерение отомстить за мать мелко, ведь в городе потери несут многие, значит, нужно мстить за многих, а вернее, даже не мстить, а оберегать людей от двуногих шакалов, называющих себя «борцами за народ и веру».

- Возьмите меня в милицию, – негромко сказала Зайнаб.

Глаза Ярматова удивленно расширились. В первую минуту ему показалось, что он ослышался.

- Возьмите, – упрямо повторила Зайнаб. – Честное слово, не пожалеете. Я же комсомолка.

- Да, ты знаешь какая у нас работа…

- Знаю, – перебила Зайнаб начальника милиции. – Но ведь вам приходится иметь дело с женщинами. Допрашивать, спасать… Постараюсь быть полезной.

Камиль задумался.

- Может ты и права. – Он потер ладонью наморщенный лоб.

- А что, давай попробуем!.

Больше всего Зайнаб боялась стрелять из винтовки. Джигитовка пошла у нее хорошо. На лошади сидела уверенно и лозу рубила шашкой без промаха, да так здорово, что верхняя часть хворостины вонзалась в песок и чуть подрагивала от конского топота. А вот стрельба не получалась. И боялась не отдачи, от которой потом по вечерам саднило плечо, не пламени, вырывающегося из ствола, а самого грохота выстрела. Слишком сильно напоминал он ей последний вечер, когда они ужинали с матерью на суфе (5), под виноградником, и как мать после такого же грохота медленно-медленно клонилась на бок. Ее рука судорожно сминала ткань просторного платья на груди, и сквозь пальцы проступала кровь.

Зайнаб невольно хмурилась, с силой дергала спусковой крючок, и пуля уносилась в пространство, куда-то в сторону от мишени.

Обучал молодых милиционеров стрельбе и джигитовке веселый русский парень. Все звали его по имени – Сергей, а Зайнаб не осмеливалась так обратиться к нему. Ей казалось, что она обязательно споткнется на его имени и тогда Сергей нахмурится и перестанет улыбаться. И вообще почему-то Зайнаб стеснялась его. Когда она впервые увидела Сергея, то удивилась: она никогда не думала, что на свете могут быть такие светлые, волнистые волосы. Ну точь в точь, как пшеница, когда ее легкий ветерок колышет под луной. А глаза у Сергея были синие-синие, как небо. Зайнаб даже не знала можно ли такого парня назвать красивым, слишком он был непривычен для взгляда таджички.

Сергей никогда не унывал. Даже в тот день, когда показывал молодым курсантам как нужно на лошади брать препятствие. На всем скаку Сергей мчался к плетеной изгороди посреди пустыря и уже готовился поднять лошадь на дыбы и послать вперед, как вдруг из-за препятствия выскочил испуганный мальчишка, который спрятался там и смотрел как готовят будущих милиционеров. Лошадь шарахнулась в сторону, ремень седла лопнул и Сергей упал на землю. Зайнаб первой подбежала к нему. Она боялась увидеть разбитое в кровь лицо, сломанную руку, да мало ли что еще могло быть, а Сергей легко вскочил на ноги и улыбнулся.

- Что, Шаганэ, испугалась? – спросил он ласково. – Комсомольцы не должны бояться… – И он на виду у всех взял ее за руку.

Сергей с первого же дня знакомства стал называть девушку Шаганэ. Значение этого слова она не знала и думала, что все русские так обращаются к женщинам.

Вот и сейчас после выстрела Зайнаб не сразу открыла глаза. Она лежала на расстеленной шинели и прислушивалась к бешено стучащему сердцу.

- Шаганэ, ну кто же так стреляет?

Сергей склонился над молодой женщиной и осторожно взял винтовку из ее рук. Легко передернул тугой затвор, дослал в ствол новый патрон и в который раз принялся объяснять, как нужно целиться в мишень. Зайнаб слушала его и не слышала. Она глядела в его синие-синие глаза и не знала: красивые они или нет? Во всех стихах и песнях у таджиков воспеваются глаза черные, как ночь, а тут синие, словно глубокое майское небо. И волосы золотые, волнистые… Чудо да и только!

- Шаганэ, так мы никогда басмачей не разобьем! – услышала она голос Сергея. – Ну-ка, еще разок.

Теперь Зайнаб попыталась успокоиться, затаила дыхание и прицелилась точно «под обрез» фанерной фигуры. Странно, но когда Сергей рядом и выстрелы звучат не так громко. Мишень повалилась на землю.

- Молодец Шаганэ, – улыбнулся Сергей. – Скоро мы с тобой все призы на стрельбах заберем.

Он улыбался, и Зайнаб тоже улыбалась, глядя на него.

Раньше она думала, что после смерти матери, после неудачного замужества, никогда больше не станет радоваться, потому что радоваться-то в общем было нечему. А оказывается, сейчас в разгаре лето, люди собирают урюк с деревьев, по вечерам молодежь вместе с красноармейцами теснится в клубе. Поют, танцуют до поздней ночи, чего никогда раньше не бывало, и Зайнаб в ее девятнадцать лет снова ощутила интерес к жизни. Она увидела, как Сергей здорово танцует под гармошку с незнакомой девушкой – медсестрой, и сердце больно кольнула иголочка. Тогда Зайнаб не поняла – отчего в груди появляются такие иголочки. Догадалась позднее, когда неделю не видела Сергея и встретила его с перевязанной рукой.

Сергей командовал взводом в кавалерийском эскадроне. Они преследовали шайку басмачей в горах Исфары, и там пуля пробила ему мякоть предплечья. Наверное, было очень больно, но Сергей улыбался, хотя лицо его сильно побледнело и осунулось.

Зайнаб ждала возвращения конников каждый день и, когда услышала на окраине города песню и конский топот, бросилась навстречу. Сергей неловко слез с коня и поморщился.

- Больно? – спросила Зайнаб и чуть не заплакала. Она никогда не ощущала такого волнения и радости.

- До свадьбы заживет, Шаганэ, – улыбнулся Сергей. – Вот поеду домой, отдохну, пройдусь по родной улочке, и всю боль как рукой снимет.

По правде говоря, Зайнаб не всегда хорошо понимала его. Русский язык она знала плохо и, когда волновалась, то вообще забывала нужные слова.

-Домой? Поеду? – переспросила она и заплакала.

- Шаганэ, милая, вот тебе раз! – Сергей растерялся и не знал, что сказать. Усталая лошадь переминалась и фыркала у него за спиной.

В тот день Зайнаб поняла, что русский парень дорог ей. И так странно для нее было это, так неожиданно для самой себя. Как сказать ему о своей любви, да и нужна ли она ему, любовь женщины, чужой по языку и обычаям? Часто теперь Зайнаб думала об этом по ночам, прислушиваясь к собачьему лаю, редкой перестрелке и цоканью копыт сторожевого разъезда.

Впрочем, для таких вот раздумий времени оставалось не много. Мужчина, женщина… Некогда было различать разницу между ними. В милиции каждая винтовка значила много. Бандиты и басмачи в то трудное время старались урвать для себя как можно больше, не останавливаясь перед убийствами и поджогами. Сутками не приходила Зайнаб домой, и, когда случалось попадать в родное подворье, то брела на подкашивающихся от усталости ногах, ощущая непомерную тяжесть нагана. Лишь ночи оставались ей на думы о Сергее, а видеть его редко приходилось – эскадрон зачастую на недели покидал город.

Жалела ли Зайнаб о том, что пошла в милицию? Если честно, то иногда и жалела. Никак не могла привыкнуть к крови, ранам, к необходимости смотреть на человека сквозь прорезь прицела, понимала, сколько усилий затрачивает Советская власть на помощь рабочим и дехканам, как много ставится препятствий на ее пути. Разве можно быть в стороне от больших дел в такое время?

Таджичку испокон веков воспитывали в покорности и смирении. Муж распоряжался по хозяйски ее судьбой и жизнью, мог убить и понести за это лишь легкое наказание. Нелегко вытравить из души страх, нелегко научиться быть равной мужчинам во всем. Зайнаб изо всех сил стремилась к этому, хотела этого, может быть, еще и потому, что слишком скучала по Сергею, по его певучему ласковому голосу.

Лето плыло над зеленым Канибадамом. Днем солнце до звона прокаляло крыши глинобитных домов, воздух в узких проулках струился вверх, колыхался и казалось, что заборы, дувалы от жары оплавляются и стекают жидкими струями. Все живое пряталось в эту пору в тени. Бродячие псы лежали под деревьями близ говорливых арыков и, высунув длинные языки, изнемогали от зноя.

Зато ночи были просто волшебными. Синяя дымка неспешно опускалась на желтую, выгоревшую землю и окутывала ее гигантским призрачным покрывалом. Крупные звезды помаргивали над самой головой и чудилось, что достаточно протянуть руку и можно взять любую из звезд, насмотреться на нее вдоволь и затем подарить любимой.

Легкий ветерок, прилетавший ближе к полуночи, рассеивал по городу спасительную прохладу, еле слышно шелестел в густых кронах урючных деревьев и крупные сочные плоды со стуком падали на землю. В любовном томлении заливались трелями лягушки, им вторили неумолчным скрипом сверчки и где-то поблизости вплетал в эту симфонию ночи свое дивное соло неприметный певец любви – соловей.

- Вот здорово, – Сергей покачал головой и остановился. – Не ночь, а прямо сказка какая-то. За день так укачивает в седле, ну, думаешь, только бы до постели добраться, а тьма приходит, и не уснешь. Красота и только.

Он снял фуражку и, запрокинув голову, посмотрел в звездное небо. В его глазах замерцали искорки, и Зайнаб подумала, что днем или ночью, в любое время его глаза похожи на небо. Теперь она твердо знала, что ей не жить без этого русского парня, только с ним она будет счастлива.

Не видеть его Зайнаб больше не могла. После дежурств, когда она выходила из приземистого здания милиции, Сергей обычно поджидал ее на скамеечке. А когда эскадрон возвращался домой после долгой погони за басмаческой шайкой, первой, кого видели бойцы на окраине города, была Зайнаб.

- Ну, Серега, – шутили конники, – вот это заарестовали тебя. Никуда теперь не скроешься.

Сергей улыбался ей, пропылившийся, загорелый и не было для Зайнаб в мире ничего дороже и роднее его милого, утомленного лица.

Он обычно провожал Зайнаб до дому, там они сидели час-другой возле звонкоголосого арыка, и Сергей рассказывал ей о России, где гор и в помине нет, а поля такие, что хоть месяц скачи на лошади и все равно ни конца, ни края не сыщешь.

Зайнаб думала, что он шутит, но все равно слушать Сергея было так интересно. А однажды она прижалась к его груди и услышала как сильно и ровно стучит сердце любимого человека. Они не говорили о своей любви и будущем. Что толку было говорить сейчас, когда что ни день, то кого-нибудь в эскадроне не досчитывались? Трудное время и лучше просто верить и надеяться. Так вернее.

- Знаешь, Шаганэ…

- Почему ты зовешь меня Шаганэ? Ведь я же Зайнаб.

Сергей негромко засмеялся.

- Прости меня, но это не обидно. Знаешь, у нас в Рязани жил поэт. Его тоже звали Сергей. Как по-таджикски поэт? Ну тот, что стихи сочиняет…

- Шоир, – негромко сказала Зайнаб.

- Ну вот и у нас на Руси есть такой шоир. Он полюбил одну девушку на Востоке и написал про нее стихи. Ту девушку звали Шаганэ. С той поры, когда я услышал тот стих, так прямо заболел Востоком. Добровольцем попросился сюда воевать с басмачами. Знал, что встречу свою Шаганэ. Ты оказалась еще лучше той, про которую написал наш рязанский шоир. Когда я увидел тебя впервые, то подумал: вот она, моя Шаганэ…

Зайнаб никогда и никто еще не говорил такие слова. Она прикрыла глаза и слушала Сергея так, как слушают в детстве самую чудесную волшебную легенду.

По правде говоря, не все в городе понимали их любовь. Чтобы таджичка встречалась с кафиром (6), о таком здесь даже не слыхали. И когда Зайнаб шла с Сергеем по узким улочкам, ей казалось: косые взгляды насквозь прожигают спину.

А однажды она встретила свою бывшую свекровь. Рано утром та перегородила молодой женщине дорогу и рывком отбросила вверх волосяную сетку паранджи. С отвращением осмотрела стройную фигуру Зайнаб, кожаную куртку, косынку на голове.

- Разве можно мусульманке носить такую одежду? Ты заболеешь и умрешь!

- Вылечат, – спокойно отозвалась Зайнаб. – У русских хорошие доктора.

- Ты ходишь по городу с неверным, не закрываешь лицо, ты совсем потеряла стыд. Смотри, вернется Хайдар с джигитами, пожалеешь.

- Твой сын такой храбрый, что целый эскадрон красноармейцев его найти не может, – обидно засмеялась Зайнаб. – А если и решится, пусть приходит, теперь я сумею себя защитить.

Она хлопнула ладонью по кожаной кобуре нагана и пошла по проулку, не оглядываясь. И действительно, чего было оборачиваться, ведь не зря таджики говорят: один завтрашний день всегда лучше прожитого года. Прожитое, оно и есть прожитое, зачем о нем задумываться, когда ты молода и знаешь, что вечером встретишься с любимым?

Тот памятный день начался с радости. Сергей был свободен до утра. Зайнаб тоже отпросилась на сутки и они, как заправские супруги, занялись хозяйством. В доме Зайнаб давно уже ни к чему не прикасалась мужская рука. Сергей подогнал щелястые ворота, обмазал глиной крышу. На дворе уже чувствовалось дыхание осени: в густых кронах деревьев проглядывала желтая листва, а днем в небе проплывали серебряные паутинки.

Нужно было подготовить дом к дождливой поре, а потом и к снегу, который хоть и не так обилен, как в милой Сергею Рязани, но тоже приносит немало хлопот.

Зайнаб смеялась, глядя как Сергей в старой тюбетейке ее отца, надвинутой на лоб, чтобы не запылились волосы, срезал спелые кисти винограда и аккуратно раскладывал их на глиняной суфе. Так уж он не походил на таджика, хотя старался подражать степенности истинных сынов Востока. Конечно же, у него это не получалось и тогда он вместе с Зайнаб смеялся над своей неловкостью, потому что и обмазка крыши, и уборка винограда требовали известных навыков, а откуда им взяться у русского парня, который не видел толком ни детства, ни юности. Сызмальства поденный труд в усадьбе помещика, а потом лошадь да винтовка.

Степенности Сергея хватало ненадолго. Он спрыгивал с шаткой лесенки, весело смеялся вместе с Зайнаб, а затем обнимал ее за плечи и смотрел в милые, черные глаза, подобные тем, который великий Саади сравнивал с шаловливыми газелями.

Зайнаб готовила на костре ужин, Сергей рубил впрок сухие ветки на дрова и ей хотелось, чтобы этот день длился вечно. Но счастливое время утекает быстрее, чем вода сквозь сухой песок. Вот уже длинные тени от островерхих тополей прочертили дворик косыми линиями, замычали поодаль недоенные коровы и первые летучие мыши заметались по небу.

Этот вечер так не походил на все, бывшие прежде. Зайнаб старалась изо всех сил, чтобы любимому было хорошо в ее доме и, наверное, у нее это получалось, потому что в глазах Сергея она видела нежность и такое же счастье, которое переполняло и ее сердце. Они просто были, просто разговаривали, просто глядели друг на друга и все это простое, бывшее много раз у тысяч и тысяч людей, было преисполнено для них особой прелести и новизны.

А потом была ночь, прохладная и такая звездная, что казалось, все звезды мира собрались над маленьким сонным Канибадамом. Они по-хорошему завидовали влюбленным, которые отыскали друг друга в этом шумном, неустроенном мире и открыли для себя простую и надежную формулу счастья.

- Скажи, а как он говорил про любовь? – спросила Зайнаб еле слышно.

- Кто? – не понял Сергей.

- Ну тот, шоир… Из одного кишлака с тобой…

- А… Есенин, – засмеялся Сергей. – Он так говорил:

Я готов рассказать тебе поле.
Эти волосы взял я у ржи,
Если хочешь, на палец вяжи –
Я нисколько не чувствую боли.
Я готов рассказать тебе поле.
Про волнистую рожь при луне.
По кудрям ты моим догадайся.
Дорогая, шути, улыбайся,
Не буди только память во мне
Про волнистую рожь при луне.
 
И хотя Зайнаб не понимала слов милого, ее сердце замирало от сладкой истомы.

Шаганэ ты моя, Шаганэ!

В словах Сергея звучала музыка. Звездные лучи тянулись к земле серебряными струнами и можно было, осторожно касаясь их пальцами, извлекать, как на дутаре (7), чудесную мелодию.

Но часы уходили один за другим. Вот уже хрипло заголосили петухи, предвещая скорый рассвет и очередную разлуку, которым, казалось, не будет конца.

Сергей приподнялся на локте и прислушался.

- Мне пора, – шепнул он Зайнаб.

Она знала, что рано утром эскадрон выступает в полном составе. Опять появилась большая басмаческая банда и предстояла долгая погоня за ней.

- Я провожу тебя, – сказала Зайнаб решительно, не слушая возражений Сергея.

Они вышли из дома и сразу же окунулись в предутреннюю тьму. В узком проулке едва проглядывали высокие дувалы, которые, как крепостные стены, наглухо отделяли один двор от другого. И в бывшем байском саду, в который они вскоре углубились, тоже трудно было рассмотреть узловатые стволы урючин. Зайнаб прижалась к Сергею, и они медленно шли по узкой тропинке, наискось пересекавшей сад.

И все-таки приближение утра угадывалось во всем. И по тому, как сгустилась тьма у гранатовых кустов, и по звездам, которые поднялись вверх и казались крошечными алмазами, мерцавшими в недостижимой выси, и по едва заметной светлой полоске, которая проступала на краешке неба.

- Ну еще немного, – просительно сказала Зайнаб. Она почувствовала, что сейчас Сергей произнесет решительное «хватит» и отправит ее домой. Он и впрямь хотел настоять на этом, но вдруг до него донеслись едва различимые голоса. Прислушался и движением руки остановил Зайнаб. Они укрылись в густой тени под гранатовым деревцем и выжидали, что будет дальше.

Голоса, шум, позвякивание конских поводьев становились все ближе и вскоре проступили смутные силуэты всадников. К удивлению Зайнаб, не было слышно стука конских копыт, но потом она сообразила, что их обмотали тряпками. Теперь уже не было сомнений: басмачи пытались пробраться в город. Но зачем? …

Всадники еле слышно переговаривались, и Зайнаб по отдельным фразам догадалась о намерениях бандитов.

- Ты уберешь часового, – приказал хриплый голос, – и спрячешься возле склада. Переулок там тесный, только один конный может там проехать. Дождешься еще нескольких джигитов и потом начнете стрельбу. Красные, конечно же, бросятся спасать муку, тут мы и накормим их из засады.

- Не беспокойтесь, таксир (8), почтительно ответил другой голос.

- Все будет так, как приказываете. Часовой у меня не пикнет, вы же знаете какая у меня рука.

Зайнаб сразу угадала говорившего. Это был мясник Абдугафур, прежде державший на базаре свою лавку. Его вкрадчивые, угодливые манеры всегда вызывали у Зайнаб безотчетное отвращение.

«Так значит, он тоже с басмачами», – мелькнула у нее мысль. В поредевшей тьме силуэты всадников проплывали один за другим. Сергей лихорадочно пересчитывал их и с трудом преодолевал нетерпение. Нужно было как можно скорее поднять эскадрон, пока бандиты не натворили дел в спящем городе.

-Ты разобрала, о чем они говорили? – спросил он Зайнаб еле слышно.

- Они хотят захватить муку, которую привезли вчера для раздачи дехканам. Ее сложили в байском дворе. Наши попытаются отбить склад и тогда на них нападут, – Зайнаб еле сдерживала волнение. Ее голос подрагивал и прерывался. Страха не было, рядом с любимым она чувствовала себя сильной и решительной. Нужно было действовать, и молодая женщина потянула Сергея за рукав.

- Выстрелим в них из наганов. Убьем двух, трех, начнется суматоха, и часовые поднимут эскадрон по тревоге.

- Нет, Зайнаб, не дело, – Сергей отрицательно покачал головой. – Лучше так, ты давай напрямик к складу и предупреди часового, а я поспешу в эскадрон и оттуда ударим по басмачам.

Бандитов уже не было видно, и Зайнаб побежала через сад к бывшему байскому дому.

- До него было, как говорится, рукой подать. Она бежала через сад, не разбирая дороги. Ветки хлестали ее по лицу, ноги оскальзывались на корнях, и Зайнаб едва не падала. Она не видела, что уже светает, не слышала своего порывистого дыхания и не думала об осторожности. Одна мысль настойчиво побуждала ее торопиться: только бы успеть.

И Зайнаб почти успела. Она вбежала в тесный проулок и увидела дремлющего часового. Он сидел на невысоком глиняном порожке, уронив голову на руки, крепко сжимавшие винтовку. Абдугафур-мясник был от него в двух шагах. Молодая женщина с ужасом глядела на сутулую спину басмача и нож, зажатый в ладони, лезвие которого казалось светлой полоской.

Зайнаб выхватила наган из кобуры и крикнула изо всех сил, стараясь отвлечь басмача и разбудить часового. Ее вопль разнесся по проулку, часовой вскинул голову, но не успел ничего понять. Абдугафур-мясник был опытным бандитом, он ударил часового точно в сердце и лишь потом обернулся назад. Увидев расширившиеся от ужаса глаза женщины, одним взглядом охватил ее тоненькую фигуру, бледное лицо, наган, опущенный дулом к земле, и усмехнулся.

- Зайнаб, ты? Тоже муку караулишь? Подойди ко мне, не бойся…

Видя, что женщина не сдвинулась с места, бандит ощерился еще больше и неспешно направился к ней.

- Красивая стала. Усатый Хайдар не по зубам кусочек ухватил. Дай-ка мне эту игрушку…

Он подошел почти вплотную и протянул руку к нагану. Зайнаб впервые встретилась с врагом лицом к лицу. В ее груди словно разжалась тугая пружина. Страх исчез и в голову волнами ударили ненависть, какая-то исступленная ярость. Она вскинула наган и в упор выстрелила в наглое ухмыляющееся лицо бандита. Оно брызнуло кровью, словно спелая ягода тутовника соком. Абдугафур-мясник схватился рукой за горло, как будто его одолело удушье, запрокинулся назад и тяжело упал на каменно-твердую землю.

Но Зайнаб уже некогда было разглядывать убитого ею бандита. В ушах звучали слова главаря шайки «…дождешься еще нескольких джигитов». Нужно было спешить. Она перешагнула через труп мясника и подбежала к часовому. Это был молоденький паренек – киргиз. Его застывшие глаза смотрели прямо в небо, наливавшееся багрянцем свежего утра. Зайнаб схватила винтовку часового, толчком отворила дощатую калитку и вошла во двор. Под навесом лежали сложенные штабелем мешки с мукой, которую сегодня ревкомовцы должны были раздать нуждающимся дехканам. Путь в байский дом был только один – через этот узкий проулок. Ворота на той стороне давно заложили кирпичом, там один к одному вплотную примыкали дворы и можно было не опасаться нападения сзади. Значит нужно не выдать себя преждевременно. Зайнаб с трудом затащила тела убитых во двор, не придумав ничего лучшего, уложила один мешок с мукой в проеме калитки. Проверила магазин винтовки, все патроны были целы. Легла на землю, устроилась поудобней и перевела дыхание. Теперь можно было поджидать басмачей.

И они не замедлили появиться.

Сперва послышались приглушенное ржание лошадей, глухой перестук копыт и в проулок въехали всадники. Они следовали один за другим, гуськом и оттого были настороже. В одиночку басмачи никогда не отличались особой храбростью, а в подобной ситуации, когда неожиданная пуля могла свалить любого из них, тем более. Впереди ехал плечистый бандит, увешанный оружием. Его лицо окаймляла густая черная борода, на голове красовалась чалма, искусно свитая из полосатой бязи. Он поднял руку вверх. Бандиты остановились, а чернобородый пустил лошадь шагом к калитке. Его озадачило, что в проулке не было видно тела убитого часового. Значит, Абдугафуру-мяснику не удалось снять его? Если так, то почему же не слышно тревожного окрика часового? Бородатый остановил лошадь, сдернул винтовку с плеча и прислушался. Молчание… Тогда он негромко крикнул:

- Эй, кассоб (9), ты здесь?

Снова молчание, и тогда басмач решительно поехал по проулку к узкой полуотворенной калитке.

Зайнаб больше не скрывалась. Она действовала четко, как на учебных стрельбах. Положила винтовку на мешок с мукой и прицелилась. Басмач увидел направленный на него ствол оружия, издал короткий вопль и хотел резко повернуть назад, но в тесном проулке лошадь могла только пятиться. Зайнаб нажала на спусковой крючок. Звук выстрела оглушил ее. Бандит подскочил в седле, точно с размаху наткнулся на какое-то препятствие, взмахнул руками и упал с седла. Его винтовка с лязгом покатилась по земле. Напуганная лошадь взвилась на дыбы, круто повернулась на задних ногах и наметом рванулась прочь из западни.

Басмачи попрятались за дувалами, не зная, что делать. Они осторожно выглядывали из-за углов, потом один из них громко крикнул:

- Эй, ты, сдавайся! Все равно убьем!

Грянуло несколько выстрелов. Пули пробили дощатую дверь, а две или три с силой ударили в мешок. Из отверстий фонтанчиками рванулась мучная пыль. Зайнаб не отвечала. Волнение улеглось и ему на смену пришла холодная решимость держаться до последнего. Пусть кричат, пусть стреляют, думала она. Уже рассвело. Сергей добежал до казарм эскадрона и сейчас красноармейцы поднимаются по тревоге. Самое большее через полчаса они будут здесь. Всего лишь полчаса… Через долгих полчаса…

Обе стороны выжидали. Время работало против басмачей, и они это хорошо понимали. Срывалась тщательно продуманная операция по уничтожению красных. Когда еще выпадет такой случай!

- Трусливые шакалы. Разве вас можно назвать мужчинами! Там ведь всего один человек. Вперед! – послышался крик главаря шайки.

Бешеный топот лошади и в проулок на полном скаку ворвался всадник. Он почти лежал на конской спине, зарывшись лицом в гриву. Расчет был на внезапность и на быструю скорость лошади. Пока одинокий стрелок успеет прицелиться, всадник уже будет у самой калитки. Наверное, так бы и произошло, если бы не труп бородатого басмача. Домчавшись до него, лошадь захрапела и на какое-то мгновение замедлила бег. Этого было достаточно, чтобы Зайнаб прицелилась точно в голову скакуна и выстрелила. Передние ноги лошади подломились и она по инерции кубарем покатилась вперед, ударяясь о высокие стены дувалов. Оглушенный падением басмач с минуту лежал неподвижно, а потом вскочил на ноги, сильным прыжком хотел броситься к конской туше и укрыться за ней. Это было его последним движением в жизни. Пуля ударила басмачу в спину, он ничком рухнул наземь и заколотился в предсмертных судорогах.

Дальнейшего Зайнаб не видела. Выстрелы гремели так часто, что слились в один непрерывный гул.

Дощатую калитку мотало от пуль, мешок сильно встряхивало, и мука вытекала из него, как кровь из слабеющего тела. Зайнаб лежала на земле, обхватив голову руками. Казалось стрельбе не будет конца, но она прекратилась неожиданно. А потом, потом было то самое, чего Зайнаб никогда не могла забыть.

В проулке показалась фигура человека, но он выглядел так странно, что поначалу молодая женщина ничего не могла понять. Она до боли в глазах вглядывалась в идущего к ней басмача, у которого не было никакого оружия и который почему-то раздваивался, словно зыбкий силуэт в тумане. Она напрягла зрение и ахнула от ужаса. К ней шел человек в форме красноармейца, избитый до такой степени, что лицо его походило на кровавую маску. Он еле держался на ногах, его шатало из стороны в сторону, распухшие глазницы не позволяли рассмотреть дорогу. И держался на ногах он не только усилием воли. Сзади прикрываясь пленным, крался басмач, который подталкивал вперед беззащитную жертву.

Зайнаб глядела на пленного, еле сдерживая вопль, рвавшийся у нее из груди. Могла ли она не узнать гимнастерку, которую стирала вчера своими руками и аккуратно заштопала на груди, где износившаяся ткань расползлась на нитки? Могла ли не узнать фигуру, которой всегда любовалась и которую могла различить среди десятков всадников в эскадроне? А эти руки, такие ласковые и нежные… Но лицо… Это было не его лицо… Коричневое от кровавой корки… И золотые вьющиеся волосы… Разве походила на них пыльная слипшаяся масса на голове пленного, больше похожая на грязный войлок?…

И все-таки это был Сергей. Он нетвердо ступал босыми ногами по утоптанной до звона земле и шел к ней, шел не по своей воле, хотя раньше при одном только виде Зайнаб вспыхивал от радости и летел к ней, точно на крыльях. Ее Сергей, ее радость, мечта и надежда… Значит он не добежал до казармы. Басмачи многому научились у красноармейцев. Теперь они высылали вперед головной дозор, который прощупывал дорогу, а сзади банду прикрывала группа всадников на резвых и сильных конях. Именно не такую группу и наткнулся Сергей, когда прямиком помчался через сад, чтобы поднять эскадрон по тревоге. Ну что ему стоило подождать еще немного?…

Значит, на помощь надеяться нечего. Выстрелы, конечно же, слышали в городе, но сюда через минуту-другую примчится всего лишь конный разъезд и басмачи легко уничтожат его. Основные силы прискачут позднее, когда до них донесутся отзвуки короткого боя. За это время басмачи могут захватить склад и устроить засаду эскадрону. Нужно продержаться еще хотя бы час…

Зайнаб с болью в сердце смотрела на приближающегося к ней Сергея. Он брел, бессильно склонив голову, брел короткими шагами, едва не падая… Басмач удерживал его за веревку, обмотанную вокруг шеи. Он выглядывал из-за спины пленного, прикрывая лицо наганом. Но Зайнаб узнала и его, хотя в глубине души надеялась, что никогда больше не повстречается с ним. Это был усатый Хайдар, ее прежний ненавистный муж. И теперь он держал в руках жизнь самого дорогого для нее человека. Убить его, но это невозможно, он почти целиком скрывался за Сергеем! Не стрелять, но всего лишь через двадцать шагов усатый Хайдар будет у калитки и тогда ничто не спасет ни ее, ни склад от гибели и разорения. Да и потом Сергей… Зайнаб знала, что басмачи не оставят его в живых. Они подвергают пленных чудовищным пыткам, по сравнению с которыми смерть кажется милосердием. В эти томительные мгновения Зайнаб сделала самое важное для себя открытие: любить – это значит не только жалеть и оберегать, иногда это необходимость спасти любимого, потеряв его навсегда.

Она передернула затвор винтовки, выбросив стреляную гильзу. В ствол проскользнул новый патрон, маслянисто блеснувший желтоватым латунным боком в лучах поднимающегося солнца. Зайнаб целилась в сердце Сергея, в сердце, которое было полно ею, и которое она еще так недавно слушала, задыхаясь от волнения и переполнявших ее чувств.

«Не жмурься и не дергай спусковой крючок, – учил ее когда-то Сергей. – Нажимай на него плавно и тогда пуля попадет точно в цель…» Остались каких-то пятнадцать шагов, когда Сергей вдруг остановился, выпрямился и крикнул своим чистым звонким голосом:

- Стреляй, Шаганэ, стреляй, все равно меня…

И она сделала так, как он учил. Она не слышала выстрела, не почувствовала отдачи в плечо. Она глядела как любимый медленно-медленно клонится вперед, комкая на груди гимнастерку и как пальцы его окрашиваются в розовый цвет, точно такой, какой была их нежданная и негаданная любовь…

Она не видела как усатый Хайдар с диким воплем помчался назад, бросив наган, как он споткнулся о выбоину и постыдно пополз на четвереньках, моля небо о спасении его никчемной жизни. Чего другого можно было ждать от него?

Она смотрела на лежащего перед ней Сергея, который и теперь держался за сердце, точно боялся, что вместе с жизнью из него исчезнет и любовь, и чувствовала как холод, идущий из самых недр земли, наполняет ее тело…

Через девять месяцев у нее родился сын, и она назвала его Сергеем. Тем самым именем, который носил любимый человек и поэт из Рязани, писавший такие чудесные стихи и подаривший ей на короткое время другое звучное имя – Шаганэ. Их обоих уже не было на свете, но теперь у нее появилось их крохотное продолжение, и появился смысл жизни.

Зайнаб бережно растила маленького Сергея и учила его быть таким же твердым и крепким, таким же ласковым и милым, каким был его отец. Да он и походил на своего отца золотом вьющихся волос, веселой улыбкой, вот только с лица задорного красного конника Сергея на Зайнаб глядели ее грустные черные глаза.

Она часто вспоминала те давние соловьиные вечера, утренний сад, через который бежала к байскому дому, и тесный проулок в тот день, когда пришлось сделать страшный в своей определенности выбор. И никогда не сомневалась в его правильности. Она подарила Сергею свою любовь, без колебаний пришла ему на помощь в роковой для него час и осталась верной его памяти. Многим ли женщинам удается сделать такое?

В тот день бойцы эскадрона подоспели вовремя. У Зайнаб оставался всего лишь один патрон в нагане, и она предназначала его для себя, без колебаний, даже с какой-то внутренней радостью, потому что почитала за счастье разделить с любимым его участь. Но судьба ей предопределила жизнь и счастливое материнство.

Она почти не помнила всех подробностей короткого боя красноармейцев с басмачами, в памяти остался лишь усатый Хайдар, валявшийся у дувала с расколотым шашкой черепом. Разрубленная надвое чалма сползла ему на ухо, точно он и после смерти хотел выглядеть щеголем и обольстительным красавцем.

Сергея хоронил весь город. По просьбе канибадамцев его погребли на высоком холме, откуда он мог видеть двор Зайнаб, восходы солнца и бескрайний разлив урючных садов, все то, что любил при жизни.

Зайнаб вскоре ушла из милиции. Трудилась в библиотеке, училась в вечерней школе, потом окончила педагогический институт в Ленинабаде и до самой пенсии работала учительницей в средней школе.

Ее маленький Сергей превратился в высокого ладного парня и, когда подоспела пора поступать в институт, она посоветовала ему ехать в Рязань и учиться там. Он стал инженером и по сей день живет и работает в старинном русском городе. И старая Зайнаб довольна этим.

Она считает, что пустоты не должно быть ни в жизни, ни в людском сердце. Когда-то рязанская земля потеряла красноармейца Сергея, позднее туда вернулся его сын, тоже Сергей, значит, равновесие восстановилось. Теперь у бабушки в Канибадаме гостит внук, маленький Сергей. Она показала ему места, где воевал его дед, а напоследок, перед отъездом сводила на старое кладбище.

Скоро Зайнаб вместе с внуком поедет в Рязань. Прикоснется сердцем к тем местам, где жил когда-то дорогой ей человек. Сын уговаривает ее остаться в Рязани навсегда, и она даже в мыслях не пытается себе представить этого. Разве можно оставить Сергея одного в далеком азиатском городе, ведь он в ее памяти все тот же синеглазый, веселый парень с золотом непокорных волос? И его губы до сих пор шепчут ей звездными соловьиными ночами: «Шаганэ ты моя, Шаганэ!»

340 puntos sin luz, y con aeropuerto cerrado


Unas 340 localidades rusas sin luz, el aeropuerto de Moscú cerrado y varios moscovitas hospitalizados es el resultado del repentino y fuerte aumento de la temperatura registrado el sábado en Moscú. La lluvia y aguanieve sigue trayendo sorpresas a la capital rusa.

Domodédovo, el principal aeropuerto de Moscú y en el que trabajan 76 aerolíneas nacionales y extranjeras, a las 10.00 (hora local) tuvo que suspender los vuelos tras quedarse sin electricidad por la rotura de cables de alta tensión cubiertos por una espesa capa de hielo. Se han suspendido más de 100 vuelos de salida del aeropuerto y al menos 8.000 pasajeros quedaron varados por el corte de electricidad causado por el mal tiempo.

Según los portavoces del aeropuerto, “están desconectados los sistemas informáticos, sistemas de registro de pasajeros y otros elementos de la infraestructura aeroportuaria”.

Los técnicos del terminal aéreo intentan poner en marcha los generadores diésel de reserva para casos de emergencia.

Sin embargo, en estos momentos, no hay luz en las dependencias del aeropuerto y están apagadas las pantallas de información.

Las mismas sorpresas meteorológicas han ocasionado el corte de electricidad  en  340 localidades en las provincias de Moscú, Tver, Smolensk y Nizhni Nóvgorod, según datos del Ministerio de Situaciones de Emergencia. Estas localidades están pobladas por 153.000 personas según datos de la misma cartera.

Mientras tanto, las emisoras de la capital rusa recomiendan no salir en la calle sin una buena razón mientras miles de barrenderos y personal de servicios especiales del ayuntamiento capitalino, dotados con quitanieves y herramientas, intentan limpiar las calles de la capital cubiertas por hielo y agua.

En las clínicas se está tratando a personas que se han resbalado en el hielo de las aceras moscovitas.

Rusia afectada por nuevas heladas


Por quinto día consecutivo continúan los trabajos para restablecer el suministro de energía eléctrica en la región de Moscú, donde los tendidos eléctricos se vinieron abajo tras las lluvias heladas del pasado domingo.
Durante la primera jornada de esta crisis energética se quedaron sin suministro eléctrico unos 400.000 habitantes de dicha región, mientras que la tarde de este miércoles en esta zona, 140 asentamientos con una población de 21.205 habitantes se quedaron sin calefacción ni electricidad, según el Ministerio de Control de Emergencias de Rusia.
Un corte de energía en la región moscovita en pleno invierno se podría calificar como un desastre, ya que en los hogares, donde en muchos casos la temperatura no supera los 3 grados centígrados, el sistema de calefacción es a base de gas, y estas redes funcionan con electricidad.
Los fuertes vientos y las nevadas complican los trabajos de reparación de este colapso eléctrico, causado por la caída de árboles sobre los tendidos eléctricos, y por el desprendimiento de éstos por el peso del hielo que se formó en los cables luego de las lluvias heladas.
Debido a esta situación el primer ministro, Vladímir Putin, ordenó a los ministros y gobernadores correspondientes no irse de vacaciones por Año Nuevo, hasta que no se restablezca el suministro de energía eléctrica en las zonas afectadas.
“La situación es complicada, pero no catastrófica, nuestro objetivo es evitar que la situación llegue a una catástrofe”, dijo Putin.
Varios expertos consideran que lo más probable es que esta situación sea superada sólo para el 1 de enero, aunque anteriormente se escucharon versiones de las autoridades que estas deficiencias serían restauradas antes del último día de este año.

JODORKOVSKI HA SIDO CONDENADO A 14 AÑOS DE CÁRCEL


El Tribunal Jamóvnicheski de Moscú ha revelado hoy lo más importante que quería saber el mundo entero de la voluminosa sentencia acusatoria contra los antiguos magnates rusos Jodorkovski y Lébedev, ¿cuántos años deberán pasar en la prisión?

14 años es la condena que deberán cumplir por prevaricación, malversación de fondos y blanqueo de dinero en una colonia de alta seguridad. Mientras tanto la Corte ha contado la anterior sentencia por la que ya pasaron a prisión desde el 2003. De este modo el término de la reclusión expirará en el 2017.

Los dos imputados ya fueron condenados a ocho años de prisión por evasión fiscal, fraude y malversación de fondos, y el plazo de esta pena vence en 2011. En el proceso judicial actual ambos presos están acusados de haber robado las acciones de la compañía Petrolera del Este, de desfalcar casi todo el petróleo producido por las filiales de Yukos (más de 200 millones de toneladas) y de lavar el dinero obtenido de la venta del crudo.

La parte resolutiva de la sentencia a Jodorkovski  suena así: “Basándose en la parte 5 del artículo 69 del código penal de la Federación Rusa, indicarle una condena parcialmente uniendo la pena, no cumplida según la sentencia del Tribunal distrital Meshánskii de Moscú de 16 de mayo de 2005 con los cambios, ingresados por la definición de casación del colegio judicial por los asuntos penales del Tribunal municipal de Moscú, y determinar finalmente el castigo a Jodorkovski Mijaíl Borísovich de la privación de libertad por 14 años con el cumplimiento del castigo en la colonia correccional del régimen general”.

Así, el castigo actual constituirá 13 años y medio, y a él serán añadidos seis meses que le queda por cumplir al acusado por el castigo del año 2005. El Ministerio público por su parte pidió la condena de 14 años. La Corte no encontró fundamentos para indicar una pena condicional y decidió que Jodorkovski y su socio Lébedev deberán ser aislados de la sociedad. Ambos recibieron la sentencia con sonrisas en sus rostros.

Documental: Los Urales

Los bosques de los Urales son una región de extremos en donde prosperan animales enormes, como el alce, y criaturas diminutas.

El desmán almizclado o ruso, es un extraño animal semiacuático y casi ciego, pariente del topo, que tiene unas glándulas que segregan una sustancia con olor desagradable para desalentar a los depredadores.


miércoles, 29 de diciembre de 2010

Año Nuevo Ruso

 El Año Nuevo es una de las fiestas más preferidas y esperadas de Rusia. Durante los siglos X - XV el 1 de marzo se consideraba en Rusia el inicio del Año Nuevo. En el siglo XV el Año Nuevo se celebraba el l1 de septiembre; sin embargo, en 1699 Pedro I publica la orden que manda festejar el Año Nuevo el 1 de enero.
Durante varios siglos numerosos ritos acompañaron la fiesta. Así, cuando las jóvenes barrían el suelo y notaban alguna semilla de trigo, significaba que pronto vendría un novio para proponerles matrimonio. La gente se ponía la mejor ropa que tenia y la cambiaba durante el día siguiente para que durante el año no la hiciera falta. Se dice que las cosas que puedan ocurrir con la persona durante el Año Nuevo, se repitieran a lo largo de todo el año. No se aconseja hacer trabajo duro y sucio durante los festejos sino todo el año se pasara en duras faenas. Tampoco es aconsejable pagar deudas (para no estar haciéndolo el año entero)

En actualidad la gente sigue conservando las tradiciones y se prepara para la fiesta de antemano. Cada uno trata de alegrar la vida a los demás mandando tarjetas de felicitaciones a los parientes y amigos, escogiendo traje de gala y pensando en los regalos para sus familiares y amigos. Claro esta que el majestuoso árbol de Navidad es imprescindible durante la fiesta. El primer árbol de Navidad apareció en Rusia en vísperas de 1700 por la orden de Pedro I. La hija de este famoso emperador, Elizabeta se entretenía en organizar lujosas fiestas de árbol de Navidad en el palacio de Invierno. En 1852 tuvo lugar la primera fiesta publica de árbol de Navidad en San Petersburgo. Las autoridades soviéticas consideraron el árbol de Navidad atributo de la fiesta religiosa, y entonces, luchando con la religión como tal, prohibieron oficialmente la celebración de dicha fiesta. Sin embargo, esta tradición se renovó, y ya a partir de 1947 el 1 de enero se hizo el día feriado.

Los desvelos de siempre acompañan cualquier fiesta pero todo se olvida cuando los invitados se reúnen a la mesa festiva. A pesar de la hora tardía los mayores dejan a los niños presenciar este alegre acontecimiento.


Korovai


The Korovai is a traditional Russian and Ukrainian wedding bread that symbolizes community. The parents of the newlyweds greet them with bread and salt. The Korovai is adorned with ornaments of baked dough: two birds represent the couple, and other ornaments represent family and friends. The entire arrangement is surrounded by a wreath of periwinkle, a symbol of love and purity. It can be shared with the guests as a symbol of good luck and future prosperity.

The Russian and Ukrainian KorovaiBread holds a very strong meaning to the Ukrainian people. Known as the bread basket of Europe, Ukrainians belief in the power of bread goes back millennia. Bread can be a symbol of the sun and the life giving forces of nature. Bread was used in many of life’s rites and rituals from Christmas celebrations to weddings. In weddings, the Korovai is the most significant and widely seen of the wedding breads here in North America. It symbolizes community and the circle of life.Another smaller, less decorated bread is used for the greeting or blessing of the bride and groom.

The parents of the newlyweds and the starosty (often the godparents or the MC’s) greet the bride and groom at the reception with bread and salt and shots (vodka usually).In previous times, an odd number of women were invited to the bride’s home to bake the korovai. Usually the number was 7. Known as korovainytsi, these women brought the ingredients necessary to make the bread. 7 cups of flour, 7 eggs, water from 7 different wells and so on. They sang ritual songs that guided them through the baking steps.The korovai can be decorated in a variety of ways. It can be adorned with dough embellishments, coins, leaves, berries, wreaths, twigs, branches, arches, ribbons, cloths, and flowers. The colors red, gold and silver were most commonly seen on the korovai. Each of these embellishments also carries its own meaning.Dough embellishments can be doves, other birds, the sun, the moon, leaves, crosses, pine cones, braids, swirls and many more. Two birds represent the couple, and other birds represent family and friends.

The entire arrangement is surrounded by a wreath of periwinkle, a symbol of love and purity. Before being placed in the oven it is appropriately blessed.The bottom section of the korovai called the pidoshva can be shared with the guests and the band as a symbol of good luck and future prosperity. The birds can also be given to the guests. Smaller versions, a mini-korovai, can be placed at each place setting for guests to keep. I have also seen people save, dry out and varnish their korovai for display in their homes. Now the korovai is a work of art.



Celebración del Ano Nuevo 2011

A diferencia de años anteriores,  la noche del 31 de diciembre la entrada a la Plaza Roja estará cerrada y los habitantes de la capital rusa no podrán celebrar el comienzo del 2011 en este lugar frecuentado por lugareños y turistas, informó hoy en la Policía municipal.
Según el vicejefe de la Dirección General de Policía de Moscú, Viacheslav Kozlov, en Nochevieja cerca de 40.000 agentes velarán por la seguridad de moscovitas.
La Plaza Roja es uno de los sitios favoritos de lugareños y turistas para celebrar la entrada de nuevo año. Así, el 2010 fue recibido en ese emblemático símbolo de Moscú por casi 115.000 personas.
Este año, los festejos tendrán lugar en Vasilievski Spusk, detrás de la Catedral de San Basilio a un costado de la Plaza Roja, donde se colocará una pantalla grande para que los congregados puedan escuchar el discurso de Año Nuevo del presidente de Rusia, Dmitri Medvédev.
A la medianoche en el malecón sobre el río Moscova se podrán ver fuegos artificiales, mientras las celebraciones continuarán con conciertos al aire libre de populares artistas y conjuntos musicales. 

Prensa rusa desvela “planes golpistas” del coronel Kvachkov

El diario Kommersant desveló hoy algunos detalles del supuesto “plan golpista” del coronel Vladímir Kvachkov, ex oficial de Inteligencia Militar arrestado la víspera por presuntos delitos de inducción a terrorismo y actos preparatorios para rebelión armada.
Un ex colaborador de Kvachkov informó al servicio ruso de seguridad, FSB, de que en Samara, Vladimir, Ciudad Togliatti y otras localidades rusas se estaban creando, por encargo del coronel, milicias integradas por jóvenes y oficiales dados de baja en el proceso de recortes del Ejército. Su objetivo era, supuestamente, ocupar y desarmar las unidades militares situadas en esas regiones e iniciar una marcha hacia Moscú absorbiendo en el camino nuevos grupos de insurgentes.
Abogados de Kvachkov sostienen que su cliente nada tiene que ver con conspiraciones míticas y no hacía más que reunirse con veteranos.
Vladímir Kvachkov fue oficial de la Dirección General de Inteligencia (GRU), organismo de espionaje militar del que se retiró con grado de coronel, y encabeza actualmente el llamado Frente Popular para la Liberación de Rusia (FPLR). Su nombre se hizo famoso en 2005, tras un presunto atentado contra Anatoli Chubáis, autor del programa ruso de privatizaciones, ex jefe del grupo electricista RAO EES y, actualmente, jefe de la corporación nacional de nanotecnologías. La culpa de Kvachkov jamás fue probada en los tribunales y la Corte Suprema de Rusia revalidó el pasado miércoles la sentencia absolutoria.
Al día siguiente, Kvachkov fue arrestado por presuntos planes golpistas. Se declaró inocente y afirmó que las nuevas acusaciones son “obra de Chubáis”. Por decisión de un juzgado de Moscú deberá permanecer en prisión preventiva durante los próximos dos meses.

Desaparecido Avión AN-22 en el centro de Rusia

El ministerio de Defensa de Rusia confirmó hoy la desaparición de un avión de la Fuerza Aéra de Rusia entre las provincias de Tulskaya y Orlovskaya, en el centro del país, informó un portavoz de la entidad.
“A las 18.30 GMT desapareció de los radares un avión AN-22 que cumplía un vuelo desde el aeródromo de Migalovo. Actualmente se emprendió  la búsqueda de aparato cuya ubicación no ha sido establecida”, dijo el portavoz a RIA Novosti.
Añadió que teniendo en cuenta que desde el momento de su desaparición, todavía no se han recibido señales de radio, se puede suponer que  su tripulación y pasajeros murieron.
Antes, una fuente del ministerio del Interior informó que aproximadamente a las 20.30 GMT del martes, un avión de transporte militar ruso había caído  cerca  a la localidad de Maloyoe Skuratov, en la provincia de Tulskaya.

Gabriel García Marquez traducido al Ruso

La editorial AST fue la primera en Rusia en adquirir derechos para publicar libros del célebre escritor colombiano Gabriel García Márquez, informó hoy la jefa de la oficina de prensa de AST, Elena Kalina.
“Estuvimos sosteniendo negociaciones durante 10 años. Márquez se negaba a colaborar con los editores rusos, suponiendo que en nuestro mercado abundan publicaciones piratas. Pero ahora tenemos el gusto de informar a los admiradores del talento de este gran escritor que su primer libro se  publicará en Rusia ya en enero de 2011. Será la novela “Cien años de soledad”.
Luego verán la luz “El general en su laberinto” y “El amor en los tiempos del cólera”. En total, podremos editar diez novelas y cuentos de Márquez”, dijo.Los derechos de la obra completa de Márquez pertenecen a la prestigiosa agencia literaria española “Carmen Balcells”. Las editoriales soviéticas no necesitaban sostener negociaciones con “Carmen Balcells”, porque en la URSS regía una ley de libre publicación de los libros escritos antes de 1973. Tal ley se extendió, en particular, a la novela “Cien años de soledad”, que vio la luz en 1967. Pero las demás obras de Márquez se editaron en Rusia ilegalmente.
Gabriel García Márquez es novelista, escritor de cuentos, periodista, editor y político. Premio Nobel de Literatura de 1982. Representante de la corriente literaria “realismo mágico”. Corifeo de la narrativa latinoamericana y mundial del siglo XX.

Año de España en Rusia

Rusia y España celebrarán numerosas actividades culturales en el marco del año 2011, Año de Rusia en España y de España en Rusia, entre ellas la presentación de la colección del museo Prado en el Ermitage de San Petersburgo, Alexandr Avdeev, ministro ruso de Cultura.

Además, el Teatro Real de Madrid presentará un concierto de gala en el Teatro Bolshói de Moscú, informó Avdeev.

A su vez, los mejores artistas rusos de ópera y ballet presentarán sus actuaciones en Madrid, dijo Avdeev.
Asimismo, el ministro señaló que el año 2011, también proclamado el Año de Rusia en Italia y de Italia en Rusia, la parte rusa inaugurará una exposición del pintor soviético Alexandr Deineka.

“Es una enorme exposición de las obras de Deineka que integran la colección de la Galería Tretiakov”, dijo Avdeev al agregar que es uno de los clásicos del siglo XX, tiene mucha popularidad y que España y Francia también expresaron su deseo de recibir la exposición.

Mientras tanto en Rusia “el mayor acontecimiento será el concierto de La Scala en el Teatro Bolshói recién restaurado”, indicó el ministro

lunes, 27 de diciembre de 2010

Aeropuertos de Rusia sufrirán por Nieve

Los principales aeropuertos internacionales de Moscú, Domodédovo y Sheremétievo, registrarán incidencias hasta el miércoles a causa de las condiciones meteorológicas adversas que durante el fin de semana dejaron a más de 8.000 pasajeros en tierra.
"Creemos que dentro de dos días la situación se normalizará", dijo este lunes Alexander Neradko, jefe de la Agencia Federal de Transporte Aéreo de Rusia (Rosaviatsia), a la agencia Interfax.
Mientras que Domodédovo restableció todos sus servicios y funciona prácticamente con normalidad, Sheremétievo comenzó la jornada con el 70 por ciento de los vuelos con destino a países europeos cancelados o con retrasos de entre tres y siete horas.
"Sheremétievo ha aumentado su personal para asegurar el funcionamiento de sus servicios esenciales", reza un comunicado de ese aeropuerto.
Sin embargo, la mayoría de mostradores de facturación estaban cerrados y los pasajeros se agolpaban para exigir información sobre sus vuelos.
Más de 40 unidades de limpieza trabajan para retirar la nieve y el hielo que dificultan la salida de los vuelos en este aeropuerto.
A causa del mal tiempo, cada avión tiene que prepararse con anticongelantes y requiere del doble o el triple del tiempo habitual para el despegue, señaló un portavoz de Sheremétievo.
Desde el inicio de las incidencias, las compañías aéreas han alojado en hoteles a más de 2.000 personas que no han podido volar y ya han proporcionado más de 10.000 cupones canjeables por comida a los pasajeros que esperan en el aeropuerto.
El sábado pasado, la rotura de varios cables que conectan Domodédovo con dos centrales que le suministran la electricidad provocó el cierre del aeropuerto.
La avería fue causada por el repentino aumento de las temperaturas, que ha venido acompañada del deshielo, así como de lluvia helada, aguanieve y densa niebla.
Con motivo de ello, un gran número de aviones procedentes de Rusia y otros países tuvieron que ser desviados a Vnúkovo y Sheremétievo, que en estos momentos es el aeropuerto con mayores incidencias en la capital rusa.
Domodédovo, donde operan 76 compañías aéreas rusas y extranjeras, es el principal aeropuerto de la capital rusa.
A éste le sigue Sheremétievo, sede de la compañía aérea rusa Aeroflot y base de las tres alianzas aéreas principales: Sky Team, Star Alliance y Oneworld.

viernes, 24 de diciembre de 2010

Skólkovo.


El viernes se celebra en Moscú la primera reunión del Consejo Consultivo Centífico del nuevo Centro de Investigaciones Skólkovo, en la que se decidirán las principales áreas de actividades de investigación del futuro Silicone Valley ruso.

El Consejo Consultivo está formado por destacados investigadores y profesores de Rusia y otros países. Lo copresiden el célebre físico ruso, Zhorés Alfiórov, y el destacado bioquímico estadounidense, Roger Kronberg, ambos académicos laureados por el Premio Nobel. Se espera que el presidente Dmitri Medvédev se reúna pronto con estos científicos destacados de Rusia, EE. UU. y Alemania.

En Moscú, el Consejo decidirá las principales áreas de actividades de investigación. Entre las prioridades están las esferas nuclear, de eficiencia energética, las altas tecnologías, las telecomunicaciones y los datos biométricos. Asimismo, se tratarán las cuestiones de la gestión. A su vez, los científicos del centro de innovaciones están dispuestos a presentar toda una serie de proyectos.

Para asegurar el éxito de Skólkovo, los científicos proponen iniciar el trabajo inmediatamente, así como encomendar a los grupos de expertos la selección de los proyectos de investigación y seguir un principio transparente de concurso. Así lo informó el copresidente del Consejo, Alfiórov.

El fondo para la creación del Centro científico, presidido por el magnate petrolero ruso Víctor Vékselberg, logró acordar con el Ministerio de Finanzas de la Federación Rusa la asignación de 85.000 millones de rublos por tres años para el proyecto. Anteriormente se había informado que la financiación de Skólkovo en los próximos 3-5 años requeriría, según los pronósticos, 180.000-200.000 millones de rublos, y se estudiaba la posibilidad de la cofinanciacion por parte del Estado e inversionistas.
Recientemente el nuevo centro de investigaciones fue visitado por el gobernador de California, Arnold Schwarzenegger, junto a una amplia delegación de representantes de compañías de capital de riesgo y de empresas innovadoras del Silicon Valley de EE. UU. La delegación buscaba dar un impulso al desarrollo de las altas tecnologías y para ello había visitado el centro científico ruso.

Posteriormente, hablando sobre el potencial de Rusia en el desarrollo de innovaciones y sobre las perspectivas de cooperación ruso-estadounidense, Schwarzenegger dijo que Rusia es una “mina de oro” para los inversionistas: “estoy seguro de que los científicos rusos, con el apoyo de sus colegas estadounidenses, podrán crear un milagro, un verdadero ‘boom’ tecnológico”, agregó.

Los representantes de las compañías de capital de riesgo y de las empresas innovadoras del Silicon Valley que formaron parte de la comitiva de Schwarzenegger asimismo elogiaron la iniciativa del gobierno ruso de construir el centro científico de Skólkovo: “realmente podemos confirmar un enorme avance en el desarrollo del mercado tecnológico ruso”, declaró el presidente de la compañía de capital de riesgo New Enterprise Association, Dick Kramlich.


Islas Kuriles


Un ciclón del mar del Japón está llegando a las islas Kuriles, donde ya fue hecho el aviso de tormenta. El ciclón se desarrolla activamente y es probable que se convierta en un fuerte torbellino.

En estas complicadas condiciones meteorológicas, el presidente ruso Dmitri Medvédev visitó las islas en el Lejano Oriente del país, para inspeccionar el desarrollo de la región. Las islas Kuriles se encuentran entre el mar de Ojotsk y el Océano Pacífico, y todavía son tema de agudas discusiones entre Rusia y Japón.

El ministro de Asuntos Exteriores de Japón, Seiji Maehara, convocó al embajador de la Federación Rusa en Tokio para presentar una protesta por la visita. Aseguró que “el viaje del presidente de Rusia afecta los sentimientos del pueblo japonés”.

Sin embargo, el diplomático ruso insistió en que la visita de Medvédev es un asunto nacional y nadie puede prohibir al presidente del país visitar cualquier región nacional. El dirigente ruso igual pidió a las autoridades del país oriental que reaccionara de forma consensuada y tranquila, teniendo en cuenta la importancia estratégica de mantener relaciones normales y amistosas entre los países.
Anteriormente, el actual primer ministro de Japón, Naoto Kan, había calificado dicha visita del líder ruso como un acontecimiento “extremadamente lamentable”.

El ministro de Exterior de Rusia, Serguéi Lavrov, en las reuniones de la Asociación de las Naciones del Sureste Asiático (ASEAN, según sus siglas en inglés) reiteró que “los movimientos del presidente ruso, Dmitri Medvédev, son un aspecto de la política interior… El presidente mismo planea sus movimientos internos por sí mismo”.

El Ministerio de Asuntos Exteriores ruso dijo que no entendía la reacción de Japón. La agencia de noticias Interfax citó una fuente de dicha institución, afirmando que "la postura de Rusia con respecto al asunto sigue en pie y no han habido cambios."

Después de la Segunda Guerra Mundial, el 11 de febrero de 1945 fue firmado un acuerdo multilateral entre los líderes de la Unión Soviética, los Estados Unidos y Gran Bretaña. En él se indicaba que estos territorios pasaban a formar parte de la URSS y luego de Rusia. Más tarde, el 2 de septiembre de 1945 Japón ratificó su acto de capitulación y anunció la aceptación de los términos de la Declaración de Potsdam, el 14 de agosto, según la que la soberanía japonesa se distribuiría sobre las islas principales de Japón (Honshū, Hokkaidō, Shikoku y Kyūshū).  Sin embargo, la nación nipona aún insiste en la posesión territorial de las islas Kuriles, refiriéndose a un acuerdo bilateral de 1855. Dicha disputa territorial es uno de los obstáculos para ratificar un acuerdo pacífico entre ambos países.